Minojska civilizacija
Prva razvijena civilizacija Evrope sa središtem na ostrvu Krit, dobila je ime po mitološkom kralju Minosu. Otkrio ju je kontroverzni britanski arheolog Sir Artur Evans pronalaskom ostataka palate Knossos, nedaleko od Irakliona krajem devetnaestog veka. Minojska civilizacija je prva trgovačka sila istočnog Mediterana koja je uspostavila trgovačke veze sa sva tri obližnja kontinenta. Karakterisala ju je miroljubiva i nemilitantna politika pa su postali poznati kao „miroljubivi ostrvski narod“. O tome nam svedoči nepostojanje fortifikacijskih elemenata gradnje i militantnog načina života koji je karakterističan za kasnije grčke kulture. Predpostavlja se da su ili bili toliko jaki da sve svoje neprijatelje drže na dovoljnoj udaljenosti od ostrva ili su bili toliko značajni da nikome nije bilo u interesu da sa njima ratuje. Postoje pretpostavke okolnosti koje su uslovile formiranje ovako moćne i uticajne civilizacije na Kritu: povoljan geografski požaj između tri kontinenta, dobra komunikacija sa kopnom preko ostalih grupa ostrva, dobri životni uslovi (povoljna klima, plodno tlo, izobilje vode) kao i povoljne istorijske prilike dugog mirnodobskog perioda. 
Doba Minojaca možemo podeliti na sledeće faze:
1. Rano Minojski period – sredinom trećeg milenijuma p.n.e. ostrvsko stanovništvo gradi flotu, plovi po okolnim morima, ostvaruje prve kontakte sa susedima i uspostavlja trgovačke odnose. Vremenom jačaju i šire svoju naprednu kulturu, uticaj i način života. Trguju vinom, odličnim maslinovim uljem i oruđem za rad. Bilo je to doba rađanja Minojske civilizacije.
2. Srednje Minojski, period prvih palata – početkom drugog milenijuma p.n.e. ostrvo Krit postaje moćna mediteranska trgovačka sila od velikog uticaja. Na ostrvu se grade prve jednospratne palate (Knosos, Festos, Malia, Zakros, Kidonija…) i dolazi do centralizacije vlasti. Gradovi postaju trgovački, administrativni, religiozni i kulturni centri a Kralj postaje apsolutni vladar i vrhovni sveštenik.
3. Kasni Minojski, period drugih palata predstavlja vrhunac Minojske kulture. Početkom 17. veka p.n.e. Krit je zadesio katastofalan zemljotres, ali zahvaljujući stečenom bogatstvu ostrvo se oporavlja i podiže iz pepela. Grade se nove višespratne palate što omogućavaju u to vreme nova tehnička rešenja u građevinarstvu. Prvi put se u kraljevim i kraljičinim odajama grade kupatila sa tekućom vodom i kanalizacionim odvodima. Zidno slikarstvo palata je prikazivalo scene iz prirode (delfini, životinje, biljke), svakodnevnog života ljudi (prinčevi i princeze), zabavu i rituale (preskakanje bika, procesije). Neki od nejlepših primera zidnog slikarstva su 
sačuvani i danas se nalaze u Arheološkom muzeju u Iraklionu. Ekonomski i kulturni uticaj Krita se oseća na kontinentalnim delovima sva tri kontinenta. Pismo koje stanovništvo koristi je do danas nedešifrovano Linearno A pismo. U to vreme nastao je i mit o drevnom čudovišnom stvorenju Minotaurusu koje je živelo u lavirintu ispod palate Knossos. Sredinom 15. veka p.n.e. u vreme najvećeg prosperiteta i ekspanzije Minojaca dolazi do katastrofalne erupcije vulkanskog ostrva Tire (danas Santorini) udaljenog svega 120 km od Krita. Ova katastrofa je višestruko povećana pratećim zemljotresima i razornim cunami talasima koji su u Krit udarili razornom brzinom od preko 250 km/h dostižući visinu od preko 100m. Ono što nije nastradalo u udarima zemljotresa bilo je odnešeno cunamijem i zatrpano užarenim vulkanskim materijalom. Bila je to katastrofa kakvu dotadašnji svet nije video i od koje se Minojska civilizacija nikada nije oporavila. Razorena je čitava flota, opustošene palate i gradovi, vinogradi, maslinjaci i plodna zemlja sprženi i zatrpani. Mnogi naučnici nestanak ove napredne kulture vezuju za nestanak drevnog kopna Atlantide. Malobrojno preostalo ostrvsko stanovništvo povlači se u planinsko zaleđe kako bi se sklonili od nadolazećih Mikenskih osvajača kojima je Krit postao lak plen.
